Прича филма догађа се на самом почетку бомбардовања, крајем марта 1999. године, у Београду и у малом граду у унутрашњости Србије. Четрдесетогодишњи Мики, неостварени писац, разочарани доцент на Катедри за уметност, обесхрабрени демократа и отпуштени колумниста тиражних дневних новина, излази из свог гроба и улази у властити живот. Обилази своју малу породицу у Београду, старог и на смрт болесног оца у малом граду у коме је рођен, пријатеље, као и љубав из младости и кроз контакте и причу са њима ослобађа њих њихових, а себе својих илузија. Оно што није успио годинама 'за живота', покушава обавити 'за смрти' у само 48 сати, а да на неки начин 'пост мортем' спаси образ властите средине и племена... Према речима редитеља Буђење из мртвих може бити и аутобиографски филм, али не само једног човека, већ свих нас, јер обрађује пропуштене године, упрљане судбине, не само појединаца, већ и народа у целини.
